Asocijalno dete – šta bi roditelj trebalo da radi u toj situaciji?

Sve češće se među decom javlja problem povučenosti i usamljenosti. Deca često bivaju asocijalna iz raznih razloga, što nekada može biti ozbiljan problem. Svakako taj problem ne treba ignorisati, već treba da se potrudite da pomognete svom detetu!  

Kako prepoznati da je dete asocijalno?

Često se dešava da se dete u grupi izdvaja – izbegava da priča sa drugom decom, izbegava bilo koji vid komunikacije, ne igra se sa ostalima. Povučeno dete je zatvorenije i ne ispoljava svoja osećanja tek tako – ni sreću, ni bes, ni tugu. Ćutanje i povlačenje u sebe smatra odbrambenim mehanizmom, nije spremno za istraživanje sveta oko sebe, da eksperimentiše i da se razvija.

Razgovor je ključ

S obzirom na to da se asocijalno dete drži ćutanja, često ga je zaista teško naterati na razgovor. Međutim, to nije razlog da odustanete. Svakodnevno pričajte svom detetu. Govorite mu o raznim temama i pričajte što više, čak i da dete sve vreme ćuti i ne odgovara vam. Kada dete shvati da može imati poverenja u vas, nakon nekog vremena će postepeno početi da se otvara i da razgovara sa vama.

Detetu je teže nego vama

Koliko god vama bilo teško ukoliko je dete asocijalno i povučeno, setite se da je njemu ipak teže. Sigurno je da postoji razlog za to, a često je to nepoverenje i strah od kontakta i komunikacije sa ljudima. Svakako se iza povučenosti krije jako osećanje zbog kog dete izbegava komunikaciju. Usamljenost teško pada i odraslima, a kamoli detetu. Nemojte ga prisiljavati i samo mu otežavati, već budite uz njega kako bi se problem rešio.

Razgovor sa stručnim licem

U slučaju da razgovor i rad sa detetom kroz duži vremenski period ne daje nikakav rezultat, posavetujte se sa stručnim licem. Povučenost može prerasti u ozbiljniji problem, te ga nikako nemojte potiskivati. Pokušajte da se na različite načine približite detetu, bilo razgovorom ili igrom, a ukoliko to ne pomaže, potražite stručnu pomoć kako biste pomogli svom detetu.