Budućim roditeljima (i onima koji to već jesu)- Razumite svoje dete

Pre nego što jednog dana postanemo roditelji, trebalo bi sami sebi da napišemo pismo. Pismo koje će pročitati ono ,,buduće ja”, kada mu na tren zamute pogled sve obaveze koje imaju ,,odrasli”.

Kažemo kako ćemo svoju decu vaspitati drugačije, kako neke stvari nećemo dopustiti, ili ćemo pak biti blaži, a kada godine prolete i uloge se promene, priče i maštanja ostaju po strani. Asocijacija na to su mi oduvek bili američki filmovi, u kojima poslovne žene nose dosadne uniformisane suknje do kolena i nikada nemaju vremena za svoju decu.

 

Prvo, i veoma važno- deci je potrebna vaša podrška.

 

Voleće likove iz filmova i crtaća, ali njegovi uzori biće mama i tata. Oni posmatraju, upijaju i imitiraju sve što vide. Ne mogu znati da li je to dobro ili loše, ali vi ste model po kome uči. Zbog toga će biti željni pažnje i bodrenja, da budu primećeni i pohvaljeni. Time gradite njegovo samopouzdanje. Sećam se kako sam sa sedam godina nacrtala pticu koja se gnezdila na prozoru. Međutim, kada sam je ushićeno pokazala ukućanima, niko mi nije verovao. Mislili su da je previše dobro i da sam to sigurno precrtavala iz knjige. Imam taj razgovor urezan kao mali ožiljak na glavi. Niste ni svesni kako sitne traume mogu uticati na detinjstvo. Ostaju negde u podsvesti, i u mnogome utiču na razvoj ličnosti. Nakon toga sam se stidela da bilo kome pokazujem radove, ili da pevam pred ukućanima, jer sam verovala da nisam dovoljno dobra i očekivala bih kritike. Tek nakon godina odrastanja uspela sam da se oslobodim.

 

Pričajte i objašnjavajte, čak i ono što vam se čini bezazlenim.

 

Najlakše je ostaviti upaljen TV i dete u fotelji. Čak ni današnji crtaći nisu ono što su nekada bili. Pažljivo birajte ono što će gledati, ako baš nemate drugog izbora. Deca k’o deca, radoznalo će zapitkivati i postavljati po 10 pitanja u minuti. Ako ga svaki put odbijete, potražiće autoritet na drugom mestu. Velika greška roditelja je što glavno i osnovno obrazovanje sve češće prepuštaju školi. To ne znači da sva deca moraju znati da čitaju i pišu več pre polaska u prvi razred.

Obrazovanje je nešto što podrazumeva konstantno osvešćivanje, širenje vidika, mnogo razgovora kod kuće i slobodu da sami dolaze do zaključaka i saznanja.

 

S tim u vezi, greška koja je takođe česta jeste previše razmaženosti. Mazite ih, pazite ih, volite i ljubite, ali ih nemojte sputavati da sami otkrivaju svet.

 

To se uglavnom događa sa prvorođenom decom. Zbog prevelike brige stvarate stakleno zvono nad njim, koje će mu, verujte, više škoditi nego pomoći. Kao što novorođenče stiče prirodan imunitet pijući majčino mleko, tako se i dečija ličnost najbolje razvija u prirodnim okolnostima, kad malo mora da zagrebe i nauči da nije sve servirano na tanjiru. U suprotnom, probudiće se u svojoj 25. godini kao socijalni invalid, nesposoban da zaradi za život i uključi peglu.

 

I za kraj, svoje neostvarene želje ne lečite u njihovom vaspitavanju.

 

Ako je već 4 generacije pravnika za vama, pa šta. Možda su vam sin ili ćerka novi virtuozi kakvi nisu viđeni. Neka vas učine ponosnim.

 

Ako vam poneka dečija vijuga šapuće da dodate stavku, zapišite je. Bićete zahvalni sebi, a neko će biti zahvalan vama. Naćulite uši i otvorite oči…oni će vam sve pokazati.