Pričamo sa mamama: Porodila sam se u stanu! – Dina Marinković, mama tri dečaka

Ovako.. Prvi sin, Nikola. Zatrudnela sa 26 god, 6 godina veze, tek počeli da živimo zajedno. Totalno nespremna na trudnoću, na sve, a posebno na porođaj. Posle šoka da cu postati mama, “bacam” se u potragu neke veze po porodilištima, doktora itd. Nađem ga. Načelnik u Višegradskoj. Tata od mog druga iz O.Š. Sve je super išlo celu trudnoću (čak sam i svadbu pregurala u šestom, selidba u novi stan itd.), ali me na sredini devetog meseca moj dr pošalje na odeljenje za održavanje trudnoće, jer je beba bila jako mala za tu nedelju. Ležala sam tamo i cekala porođaj. Termin mi je bio 9.decembar. Ali, 2.decembra rano ujutru, vizita.. totalno nespremna na tako grub ginekol.pregled, legnem i posle par minuta se i onesvestim. Od bola, šoka jer mi je vodenjak nasilno probušen, bez ikakvog prethodnog upozorenja, bez anestezije i sl. Porodila sam se posle 6 sati, ali sva sreća bez jakih bolova, jer sam uzela epidural. Sam epidural su mi dali tek iz četvrtog puta, jer je anesteziolog bio na specijalizaciji i učio se na meni, pa mi je celo telo na kraju utrnulo, od glave do pete 🙂 Plus me je samo davanje epidurala jako bolelo da sam rekla da više to nikako neću uzimati. Iskustvo.. onako. Ali, samog porođaja se nijednog momenta nisam plašila.

Drugi sin, Filip. Posle 9 meseci zatrudnim, posle 18 meseci se rodi on. Moja druga sreća. Promenila sam i doktora (jer je prethodni načelnik otišao u penziju) i porodilište. Odem u ordinaciju Jurišić, kod Žakline i Aleksandra. Po preporuci. Celu trudnoću uživam, sve u najboljem redu. Rezervišem i apartman u Narodnom frontu i jedva čekam sam porođaj. Ali, na nagovor doktorke, dogovorim opet i epidural, iako sam bila protiv njega. Ali “Dina, 21.vek je, nećeš se valjda mučiti satima” me je ubedilo. Tako i bude. Porođaj da poželiš. Na dan termina, dolazim tamo, otvorena dovoljno za epidural. Opet mi oni probuše vodenjak, Filip se rodio za 10 min, sa dva napona. Anesteziolog Krajinović nas je čak i slikao u momentu kada su mi ga stavili na grudi i to mi je najlepša uspomena u životu. Hvala mu na tome! Svih 5 dana u porodilištu me je dr Toma Krajinović obilazio i pazio na mene. Divan čovek. Iskustvo sa drugog porođaja.. divno. Za poželeti. Od lekara, babica, osoblja; bez bola.. prosto divno. Strah od porođaja nije postojao naravno, staviše, jedva sam čekala.

E sad dolazimo do onog čuvenog porođaja 🙂 Obzirom da imamo dva divna dečaka, poželeli smo da imamo i jednu devojčicu. Pomislili smo “Bilo bi divno imati troje dece, bilo kog pola, ali ako možemo da biramo, mi bismo ipak da njih dvojica dobiju sestru”. Oni su bili već dovoljno veliki da razumeju, a i ne bi bila velika razlika. I želja nam se ispuni. Našoj sreći kraja nije bilo iako nas je većina u okruženju osuđivala i upućivala kritike. Mene nije bilo briga.

Nego, krenem ja opet u ordinaciju Jurišić, zbog prethodno dobrog iskustva. I posle 3 godine sve isto. Trudnoća malo napornija fizički nego prethodne dve, jer sada već pored sebe imam dva mala neumorna dečaka. Ali i pored toga još veće uživanje i iščekivanje 🙂 Sve teče po planu.. ali meni počinju da se vrzmaju po glavi neke misli koje do tada nisu. Znate, kada prvi put ideš na porođaj ti ne znaš šta te čeka. I sve se desi jako brzo. Vode te negde, a ti pojma nemaš gde ćeš. E kad je drugi porođaj u pitanju, tu je ja mislim veći strah. Jer već si to prošla. I imala sam neku blagu tremu. Sebi sam rekla da sam u sigurnim rukama i da nema šta da brinem, već sam to sve prošla. Ali.. kad treći put sve to morate da prođete, nije to više ni strah, ni trema, to je neki čudan osećaj. Jer odjednom mnogooo više stvari znate. Mnogo više iskustva imate. U svemu! Znate šta ustvari znači sam porođaj. I koliko to nije naivna stvar. Rađate novi život. I opet sam sebi rekla, Dina biće sve ok. Veruj u sebe. I onu moju čuvenu, možeš ti to!

Dan kad sam ušla u deveti mesec, bila sam u šetnji sa drugaricama i osetila sam blage kontrakcije. Koje do tada nisam imala. Ni u ovoj, ni u prethodne dve trudnoće. Čitala jesam o tome, slušala jesam iskustva drugih, ali ja sama ih nisam imala. Zovem doktorku i kažem joj. Odem na pregled i ona mi kaže da je sve ok, da je to jer mi je ukinula progesteron. Da malo smanjim obaveze oko dece i više odmaram. Posle nedelju dana otišla sam u Dom zdravlja Vračar, kod najdivnije i neverovatno posvećene i profesionalne doktorke Valentine Radunović kako bi mi otvorila regularno porodiljsko odsustvo i dala doznake kao i sam uput za porodilište. Spomenem joj te kontrakcije koje mi inače nisu prestajale svih tih 7-8 dana. Ona me odmah pregleda i kaže mi sledeće “Dina, ti si srce moje otvorena već 4 i po prsta. Pitanje je sata ili dana kad ćeš se poroditi. Nije za šalu, idi odmah u Front“. Pošalje me kod moje dr Jurišicć da joj se odmah javim zbog sale, apartmana, smene njenog muža koji me je porađao sa Filipom itd. Ja opet odem i da, ona mi to potvrdi. Jesam otvorena i to dosta. Kaže mi da odem u Front za 7 dana, spakujem torbu, ponesem sve nalaze i da će me doktor Jurišić pregledati (OPET) i reći šta dalje. Do tada da mirujem i da mi lek koji se inače pije za smirenje. Kaže, da se smirim, i ja i beba. I dalje mi nije jasno to, no dobro. Odem ja. Pregleda me on i kaže da jesam dosta otvorena i da ako hoću, mogu da se porodim taj dan, ali da po njemu ja mogu tako još 2 nedelje da izdržim, do termina. Da ne treba siliti. Ja ponavljam da mi je treće dete. On mi na to kaže da to nije bitno. A sad znam da je itekako bitno. Izađem i dođem kući, po prvi put uplašena. Ali opet kažem sebi da ne znam ja bolje od lekara. Sigurno oni znaju šta rade. I kažem mužu da želim da bude sa mnom na porođaju, gde se on uplašio kao da u vojsku treba da ide ? a on meni na to kaže “Dina, a šta ako tebi krene porođaj u stanu, šta ću ja da radim?” Ja mu na to kažem naravno da neće, pa ne ide to baš tako brzo sta ti je. Ako mi i pukne vodenjak, svi su mi rekli da imam vremena i da se istuširam i da lagano odemo u bolnicu. A iz glave mi ne izlazi romkinja iz Višegradske sa kojom sam ležala na odeljenju, koja mi je rekla da joj je šesto dete ☺i da sve posle drugog porođaja nije isto. Da se nema vremena. Da nije stigla do bolnice. Ali opet sebe smirujem i kažem, ma naravno da se neću poroditi u kući, svašta.