Sve promene kože u trudnoći: od mrlja do strija

Tokom trudnoće koža i povezane strukture, uključujući kosu, nokte, i sluznice podležu brojnim promenama i u razdoblju nakon porođaja. Većina promena na koži je povezana s promenama pigmentacije, žlezda, krvnim sudovima i vezivnim tkivom.

Gotovo kod svake trudnice vidi se određeni stepen povećane pigmentacije kože. Obično se javlja kao diskretno, lokalizovano zatamnjeno područje kože. Nastaje kao posledica razlika u gustini rasporeda melanocita u epidermisu. Retko se vidi kao generalizovani (prošireni) oblik. Razlog nastanka nije u potpunosti razjašnjen. Verovatno se radi o stimulaciji melanocita hormonima (estrogenom i progesteronom).

Promene pigmentacije se javljaju u prvom tromesečju trudnoće.  Najčešća promena pigmentacije je zatamnjenje linee albe (linije koja spaja pupak i Venerin breg). Koža oko bradavica dobija tamniji ton. Ostala anatomska područja koja mogu potamniti u trudnoći su bradavice dojki, pazusi, genital, međica, anus, unutrašanje strane bedara i vrat. Tamniji ton se može javiti u ožiljcima skorijeg datuma i u pegama. Postojeći madeži mogu se promeniti tokom trudnoće. Moguća je i pojava novih madeža.

Trudnička maska Melasma ili maska trudnoće je najčešća kozmetska promena koja se vidi kod više od 75 posto trudnica. Karakteristična hiperpigmentacija na licu se može videti i kod žena koje nisu trudne, a uzimaju oralne kontraceptive. Boja melasme može varirati od svetlo smeđe preko tamno smeđe do sive u zavisnosti o smeštaju povećanog broja melanocita. Epidermalne (svetlo smeđe) melasme se najuspješnije leče. Prisutnost istih promena kod članova porodice, kozmetička sredstva i posebno izlaganje suncu imaju važnu ulogu u nastanku melasme. Zaštita od sunca je jedan od najvažnijih činioca u prevenciji nastanka melasme. Lečenje melasme zahteva kombinovanu primenu lokalnih preparata (kreme za izbeljivanje, hidrokinon, retinoidi, kortikosteroidi) i hemijskih pilinga.

Žlezde, znojnice, lojnice i krvni sudovi

Povećana aktivnost znojnica (osim na dlanovima) javlja se pred kraj trudnoće i može uzrokovati milijariju ili hiperhidrozu. Aktivnost lojnica se povećava u zadnjem tromesečju. Učinak trudnoće na akne je varijabilan. Estrogen i ostali faktori uzrokuju dilataciju i proliferaciju krvnih žila tokom trudnoće. Od krvožilnih promena tokom trudnoće najčešće se vide: spider angiomi: crvene promene sa središnjom tačkom iz koje se granaju sitne krvne žile. Javljaju se od drugog do petog meseca trudnoće najčešće u predelu lica (oko očiju), vrata, dekoltea, duž ruku ili na šakama. Većina (90 posto) spontano nestaje nakon porođaja. Teleangiektazije na jednoj strani tela koje prate inervacijsko područje jednog živca crvenilo dlanova varikoziteti (proširene vene) mogu zahvatiti noge, stidnicu ili područje završnog creva (hemeroidi). Razlog nastanka je povećani volumen krvi i pritisak na vene u karlične i natkolenične regije, a zbog povećane materice. Nasleđe igra važnu ulogu. Suportivna terapija varikoziteta na nogama uključuje podizanje nogu, kompresiju pomoću specifičnih čarapa, spavanje na levoj strani, vežbe, izbegavanje dugih perioda sedenja i stajanja. Mrežolike teleangiektazije koje na nogama zaostanu nakon trudnoće mogu se tretirati skleroterapijom ili laserom.    

Piogeni granulom: crveno-ljubičasti čvorići. Najčešće se vide na sluznici usne šupljine i na vrhovima prstiju. Delimično nestaju nakon porođaja.

Ostale vaskularne promene u trudnoći: vazomotorna nestabilnost koja se manifestuje epizodnim crvenilom lica povećani hidrostatski pritisak i osetljivost kapilara povećana propusnost kapilara koja može uzrokovati oticanje ruku, nogu i lica    

Promene vezivnog tkiva, kao što su strije čest su uzrok kozmetske zabrinutosti trudnica. Strije započinju kao ljubičasti linearni tračci u šestom i sedmom mesecu trudnoće. Vremenom prelaze u linearne, diskretne udubine boje slonovače. Najizraženije su u predelu stomaka, na grudima, bedrima, ali se mogu javiti na donjem delu leđa, zadnjici i na nadlakticama. U nastanku strija bitno je nasleđe i dobitak na telesnoj težini tokom trudnoće. U toku su studije o uticaju primene masnih preparata na rizične delove kože u cilju sprečavanja nastanka strija. Meki fibromi se mogu javiti na licu, vratu, u pazusima, na prsima, u preponama, ispod grudi u drugoj polovini trudnoće. Svrab se javlja u oko 20 posto trudnica. Obično su zahvaćeni vlasište, anus, stidnica, i u zadnja tri meseca trudnoće koža stomaka. Nega kože uljnim kupkama i masnijim preparatima može znatno ublažiti simptome svraba.

Nakon porođaja kosa opada

Hormoni trudnoće održavaju folikul u anagenoj fazi, ali nakon trudnoće folikuli ulaze u katagenu i telogenu fazu uzrokujući tako sinkronizirani parcijalni gubitak kose. Pojačani gubitak kose vidi se tri do devet meseci nakon porođaja, u zavisnosti od trajanja dojenja. Opadanje kose prestaje petnaest meseci nakon porođaja. Nokti rastu brže tokom trudnoće. Na njima se mogu pojaviti tokom trudnoće poprečne crte, rubna zadebljanja nokatne ploče i odvajanje nokatne ploče od podloge. Nokatna ploča može postati mekša i lako lomljiva. Boja rodnice i grlića materice postaje plava zbog pojačanog protoka krvi. Većina trudnica navodi promene sluznice usne šupljine poput gingivitisa s krvarenjima. Zbog veće prokrvljenosti može se javiti blagi otok sluznice nosa i sinusa.