Vaše dete kreće u školu? Evo šta treba da znate!

Dolazi i taj veliki dan, pripreme su uveliko u toku. Nije mala stvar krenuti u prvi razred. Međutim, iako velika stvar za dete, još veća je za vas kao roditelje. Pred vama je veliki izazov, da usmerite i održite dete na pravom putu, pomognete mu da se pravilno razvija i isto tako razmišlja. Pored učiteljice u školi, vaša uloga kod kuće je podjednako važna, i morate održavati ravnotežu. Evo nekih smernica koje vam mogu pomoći da se postavite kako treba ( Čak iako je dete malo starije, a niste od starta krenuli kako treba, možda i sada nije kasno):

 

• Naučite dete odgovornosti. Objasnite mu da je sada dovoljno odraslo da preuzme odgovornost za neke stvari, da je škola njegova obaveza, kao što je vaše da idete na posao. Ali i da nije prepušteno samo sebi, i da ste tu za njega kad zaškripi, da objasnite , pogurate i razumete. Neka zna zbog čega je škola važna. Roditelji veoma često prave grešku vršeći pritisak na dete da bude dobro u školi, da uči, preskačući ozbiljne razgovore o važnosti i budućnosti, tako da deca čak i ako poštuju zahteve više rade to iz straha od kazne, ili da vas ne razočaraju. To su pogrešni motivi, koji pritom mogu narušiti odnos deteta i roditelja, ili u nekom kasnijem periodu dovesti  do bunta usmerenog na školu i vas.
• U redu je da postavljate visoka očekivanja, ali u skladu sa mogućnostima vašeg deteta. Morate biti realni u tome koliko ono zaista može, ne precenjivati i ne vršiti pritisak. Još gore od toga jeste podcenjivanje iz bilo kog razloga. Podcenjivanje da ga razbesnite, da ga  izazovete nije u redu. Oni su suviše mali da bi to shvatili na taj način kao vi, i mogu to primiti na negativniji način. Isto tako, poređenje sa drugom decom,  najgore njihovim drugarima ili rođacima, može im poljuljati samopouzdanje i stvoriti komplekse, što će se mnogo više ispoljavati kada  malo odrastu. Vaše dete je jedinka i ličnost za sebe, tako i treba da se izgrađuje i jača, uz vaše pravilne smernice.
• Samopouzdanje je izuzetno važno. Mora biti svesno svojih mogućnosti, ali opet verovati da uvek može više, samo ako dovoljno želi i potrudi se. Pomozite mu da prepozna šta je ono što mu ide od ruke, i neka to bude smernica. Ali isto tako nemojte forsirati samo talente. Istražite slabe tačke i kočnice, i radite zajedno na tome da se prevaziđu i poboljšaju, jer ako se forsira samo jača strana a slabija zapostravlja, narušava se ravnoteža, i kasnije ovo drugo može biti kamen spoticanja.
• Neka trenira nešto, ili ima hobi. Pored škole kao obaveze, nametnite mu još jednu. Međutim ovu obavezu dete će voleti. Ako već ne zna šta želi, pustite ga neka isproba više sportova. Želi da svira neki instrument? Potrudite se da mu to omogućite. Neka bira samo, i pronađe se u nečemu. U redu je da odustaje, dok se ne zadrži negde. Opet, ako se to ponovi previše puta možda je vreme za razgovor o istrajnosti. Nemojte forsirati svoje propale želje iz mladosti, svoje ljubavi. Ako ste vi igrali folklor ne mora i vaše dete. Ako smatrate da vaš sin ne treba da se bavi plesom ili glumom, već nekim borilačkim veštinama – zadržite to za sebe! Vi ste uzor detetu, ono se svesno ili nesvesno ugleda na vas, i upravlja prema vama. Ako oseti da nema vašu podršku, ili da radi nešto što ne odobravate (a nemate razloga za to), može se razočarati, ili odustati od onoga što voli. A možda je baš to što se vama ne dopada njegov uspeh u budućnosti.

Od izbora njegovih interesovanja zavisi dalji tok života. Ljudi kojima će biti okruženo, način na koji će živeti, čak i većina ostalih interesovanja, jer je uticaj okoline nemoguće izbeći. Zato gradite jaku i stabilnu ličnost. Grupni sportovi su sjajni, jer dete na taj način uči da sarađuje sa drugim ljudima.

• Neka se igra! Polazak u školu i ulazak u svet odgovornosti ne sme da znači i kraj njegovog detinjstva. Ta malecka leđa ne mogu da nose baš toliko. Igranje je neophodno za intelektualni razvitak, ali i kao predah i opuštanje. Možete to da koristite kao dogovor i motivaciju. Nipošto kao ucenu, u smislu:‘Ako dobiješ lošu ocenu, nema igranja‘. Ali da se zajedno dogovorite da recimo kad dođe iz škole mora prvo da uradi domaći, završi sve obaveze i onda ima ostatak dana za sebe. Neka samo to doživi kao nagradu za svoj trud.
• Kad smo ko nagrade, potkupljivanje u zamenu za dobru ocenu ne dolazi u obzir! Ono uči zbog sebe, a ne zbog igračke ili garderobe. Nemojte činiti više štete nego koristi.
• Dogovarajte se sa supružnikom! Zajedno utvrdite granice i donosite odluke. Mora u vama da vidi odlučnost i jedinstvo. Dopuštanje nečega što drugi roditelj ne dozvoljava da bi ste mu udarali kontru, ili prisvajali dete na svoju stranu je veliki mač sa dve oštrice.

 

• Savet plus – Pravilno pakovanje knjiga:
  Ranac koji birate ne treba da bude ispod struka, a gore iznad ramena i nikako kod vrata. U deo ranca do leđa se pakuju veće knjige i sveske, a napred one manje. To je važno jer drugačije spakovan može poremetiti ravnotežu prilikom nošenja. Isto tako važno je naučiti dete da nikako ne nosi ranac na jednom ramenu, ili da mu umesto ranca kupite torbu. Zbog nepravilnog nošenja sve su češći deformiteti kičme kod mlađe dece.